petak, siječanj 1, 2010
Upalijo sam televizor usred dana.
Inače ga palim samo po noći jer me danju nema doma ili učim.
Na njemu je bila neka emisija.
Zapravo, na njemu je tetkina čipka i neka vaza, ali to se tako kaže.
U ove blagdanske dane stalno se čuju neke čestitke.
Tako sam i ja čuo kako jedan poručuje da treba ljubiti Boga.
I još da moraš ljubiti bližnjega svoga i sebe, jer kako ćeš njega,
ako ne ljubiš bližnjega i sebe. I još se upitao tko je taj bližnji?
Tu sam se ja zamislijo.
Jako sam se zamislijo i zaključijo da sam ja sam sebi bližnji
jer sam ja nisam ja, ali volimo se nas dvojica. Mislim ja i nisam ja.
Onda sam se sjetijo da je taj rekao i da je Bog uvijek uz nas.
A onaj koji je uvijek uz tebe ti je isto bližnji.
Onda sam izračunao da ako mi je Bog bližnji, a moj bližnji je ja
da to onda znači da sam ja Bog.
Onda sam se jako uplašijo i ugasijo televizor.
Čvrsto sam odlučijo da ću ga paliti
ipak samo kada su pornići na programu.
To mi je duhovno puno jasnija tema.
srijeda, prosinac 2, 2009
To sam jutro došao na pregled kod doktora.
Ušao sam u ordinaciju i on me onda pitao što mi je.
Bilo bi nezgodno da me pitao prije nego sam ušao jer ga vjerovatno ne bi čuo.
Ja sam mu rekao da sam baš to ja njega htijo pitati.
Onda je on malo nervozno pitao zbog čega sam došao.
Ja sam mu odgovorijo da sam došao da mi kaže što mi je.
Doktor je onda malo podviknuo i rekao da li nešto osjećam?
Ja sam rekao da su mi osjećaji slojeviti i pomješani
i da na koji osjećaj misli.
Onda je dokttor pitao da li imam temperaturu,
da li me boli glava, osjećam li mučninu ili tako nešto.
Ja sam mu rekao da.
Onda mi se učinilo da se nešto naljutio.
Rekao je da izvadim prvo krv pa da će onda vidjeti dalje.
Ja sam mu rekao da bih ja radije da meni netko drugi izvadi krv jer da ja ne znam to raditi.
Onda se on zacrvenijo u licu i rekao da probam pitati u laboratorij.
Kada su mi izvadili krv donijo sam mu rezultate.
On je gledao te rezultate i rekao da imam jako povišene leukocite i sedimentaciju.
Ja sam onda njega pitao zašto na mojim rezultatima piše Matija Veić?
Onda je on pogledao na vrh i uzviknuo: Pa to niste vi!
Kao da ja ne znam da to nisam ja.
Onda je on rekao da taj Matija ima povišenu sedimentaciju
i da ima neku upalu i da ja dakle namam.
Ma znao sam ja da mi je to sve bilo od onih nekoliko piva viška.
subota, rujan 12, 2009
Brat je htijo dovesti neku žensku doma
i rekao mi je da odem spavati kod frenda.
Ja sam imao puno za učiti i nisam otišao pa je burazu propala ševa.
Zato je on meni rekao da sam baš pička.
Sestra je rekla da sam baš pizda.
Ja sam njoj rekao da je ona baš krava.
Burazu nisam ništa rekao jer je jači.
Onda je došla tetka i rasplakala se da smo prostaci i vucibatine.
Rekla je da smo svo troje nezahvalni
i da bi bilo bolje da nas roda nije donijela.
Tetka ne psuje pa zato koristi takve doskočice.
Ustvari je htjela reći da bi bilo bolje da tata nije napumpao mamu. Triput.
Mama i tata odavno ne žive sa nama jer nisu živi.
Zato ne mogu pitati njih šta oni misle o tome.
Za starog sam čuo takve priče da pretpostavljam da se ne bi složijo s tetkom.
Kažu da je pofukao mnogo žena pa ne vjerujem da bi se odrekao mame.
Za mamu ne znam što bi mislila.
Onda je tetka izašla iz sobe i procijedila kroz novi novcati gebis:
- Isti si otac.
Ko je isti otac?
Nisam ja, opet buraz.
Al bi rado bijo....
ponedjeljak, lipanj 1, 2009
Bijo sam birati gradonačelnika moga grada.
Pa neću valjda tuđega.
Kad bolje promislim, većina kao da je birala za tuđi grad.
I to grad koga mrzi. Kao da smo birali gradonačelnika Beograda.
Pa ono da im smjestimo.
Nakon zaokruživanja listića došao sam u kvartovsku birtiju
koja je nasreću baš u kvartu, dakle blizu glasačkog mjesta.
Čim sam ušao pitali su me za koga sam glasao.
Ja sam rekao da nisam za Bandića.
Onda je prvo Kuka rekao: - nisam ni ja.
Dugi je ponovijo isto, a upala je i Dora, al ona ni nemre reći nešto svoje.
Pa je i ona rekla: - nisam ja.
Konobar, onaj kom ne znam ime je potvrdijo isto to kao i neki tip
koga Dugi uviujek oslovljava sa Hrvoje, valjda mu je to ime.
Maja je ciknula: - nisam ni ja. I svi ostalu su rekli isto.
Ja sam bijo ponosan što su svi izabrali pravi put i što su danas svi bili ja!
A ja sam nisam ja.
Došao sam doma, naravno nakon što sam otišao iz birtije
i uključijo sam televizor.
Rezultati su pokazali da je većina lagala, Bandić je pobijedijo.
Svi su oni očito bili oni, a samo sam ja bijo nisam ja!
nedjelja, ožujak 29, 2009
Bloody Friday. Cijelu noć sam bijo vani
da ne bi slučajno zaspao i ostao bez karata za U2.
U red sam stao još u šest sati ujutro. Bilo je reda.
Naravno, inače ne bi mogao stati u njega.
Imao sam dvjestošezdesetšest kuna u džepu.
U drugom sam imao još tri i pol. Brojao sam.
Da mi ostane za kartu.
Bijo sam gladan, pa sam malo svratijo do pekare.
Za šesnaest kuna kupijo sam burek i jogurt.
Onda sam se vratijo i nije bilo tipa koga sam zamolijo da mi čuva red.
Tip iza njega kojeg sam zapamtijo, pravijo se lud kao da me nikada nije vidijo.
A znam da me vidijo, buljijo je u mene dok sam brojao novce za burek.
Podsjetio sam ga na to. On je rekao da se sjeća toga, ali da to nisam bijo ja.
I nije me pustijo tamo gdje sam stajao.
Onda sam morao stati na kraj reda, a kraj je tada bijo skroz tamo na kraju
i počela me hvatati panika da neću doći do karata.
Na kraju se pokazalo da je panika bila opravdana.
Među zadnjima koji su kupili karte bijo je i tip koji se pravijo da me se ne sjeća.
Ja sam eto ispušijo zbog toga što je on mislijo da to nisam ja.
A kad ja to tvrdim nitko mi ne vjeruje!
No, kad bolje razmislim... ma i nisam baš neki ljubitelj tog U2.
nedjelja, prosinac 7, 2008
Evo kako sam pisao o tome.... ---->
XXXXX
nedjelja, listopad 26, 2008
Pitala me jedna draga djevojka kako da me preboli.
Saznala je da imam curu i da ne želim da me ta cura nogira.
Nisam joj odao zašto to ne želim.
Možda bi joj onda bilo jasnije.
Ali nisam to htijo reći. Nego ovo:
“Draga moja, pa isto onako kao i ja tebe sa svim onim saznanjima sa tvog bloga.
Koliko si samo frajera promijenila?
Red htjela, red uspjela.
Ali, tebi je ipak lakše no meni.
Ti znaš da to u postu nisam ja, a ja znam da si to baš ti!”
utorak, listopad 14, 2008
Prije neki dan, bila je noć, išao sam u grad.
Vrijeme je bilo vrlo toplo, ali kako je
pala noć bilo je i malo hladno.
Ljudi su šetali, bake su lizale sladoled,
djeca su vukla majke za rukav.
Bilo je i djevojaka ali o njima ne smijem.
Ne dozvoljava mi moja djevojka.
A o njoj neću jer su mi ove druge ljepše.
Jednom sam joj to rekao pa me ostavila.
Ne želim da se to opet dogodi.
Teško da bi joj objasnio da to nisam bijo ja rekao.
Sumnjam da će dva puta popušiti istu foru!
subota, rujan 20, 2008
Došao sam maloprije sa Jaruna.
Jedan stariji bloger me tamo vodijo sa sobom.
Bila je velika strka.
Oni rokeri večeras pripremaju veliki raspašoj.
Došli su zli momci sa HTV-a.
Ja se baš ne razumijem u priču
ali oni su nešto htjeli, a ovi im nisu dali.
Onda su se dobri momci iz organizacije
počeli prepirati sa zlim momcima.
U jednom trenutku Mile je rekao:
- Čujte, moram vidjeti sa dečkima,
Hladno pivo nisam ja.
Ja nisam ništa rekao,
samo sam osjetijo da se ponosim Miletom.
četvrtak, rujan 11, 2008
Od ponedjeljka sam malo gluplji.
Osjetio sam to u predijelu lijeve porebrice i baš mi je bilo lijepo.
Ugodno. Opuštajuće nadasve.
Onda sam nazvao mamu da joj se pohvalim. Nije se javila.
Nikada mi se ne javlja. To je zato što ja nemam mamu.
Sa tatom je ista stvar. Njega doduše imam ali on nema mene.
Zato sam se morao hvaliti tetki. A tetka ne voli kada se hvalim.
Sterala me iz kuhinje i rekla da sam ja oduvijek bijo gluplji.
Samo da toga nisam bijo svjestan.
Pitao sam je zašto mi je onda kada sam bijo mali
uvijek tepala: - pametno moje.
- Zato što si kao dijete to još uvijek bio ti.
subota, rujan 6, 2008
Bijo sam bolestan jako dugo.
Začepijo mi se dovod kisika u mozak.
Nisam imao mogućnost misliti.
A mislijo sam da je to nemoguće.
Ustvari nisam mislijo jer nisam mogao misliti,
nego mi se samo činilo da mislim.
Onda je moj buraz rekao da sam fenomen.
Sestra je rekla da sam kreten, idijot i još je nešto takvo rekla.
Mislim da je izustila termin retardiran ali nisam siguran.
Tetka ništa nije rekla i dobro je tako.
0na rijetko kaže nešto pametno.
Doktor mi je rekao de se ne brinem.
Kaže da se od toga ne umire.
A i kad bi umro svi bi mislili da to nisam ja.
A ja ionako ne bih mogao misliti.
četvrtak, svibanj 15, 2008
Bijo sam sa jednim blogerom na pivu.
Popili smo po tri pive. Nisam ja platijo.
To je meni uvijek bitan detalj.
Bloger je bio sa sinom.
Mali je poseban lik, ima pet godina više nego što uistinu ima.
Barem se tako čini kada razgovara s tobom.
Snimio je neku curku tri godine stariju od njega.
Bez beda joj je uletio i nabacio spiku.
Nakon desetak minuta doveo ju je za naš stol i pita on svog starog:
- Tata, tko je mene pravio, ti ili… kako…. uče na vjeronauku…
- Tko te pravio? Ja, sine – odgovori smireno tata.
Ne znam kako ću reagirati budem li jednom imao takvoga sina.
Da me pita tko ga je pravio….
Zar da mu kažem: -Tko te pravio? Nisam ja, sine.
I to pred curom!
utorak, travanj 8, 2008
Bijo sam mali kada su mi pričali o životu poslije života.
Iako sam bijo mali shvatio sam nešto elementarno.
Ako ima života poslije života, mora biti života i prije života.
Znao sam ja i kao mali da sve ovisi odakle gledaš.
Ako se i ne zna što će biti, mora se znati što je bilo.
Čuo sam da je jedan tip bio neka kontesa koja je mlada umrla.
Drugi je bio sitni lopov koga su objesili.
Pa onda je neki bio kasački konj iz nekog engleskog derbyja.
Susjeda je bila operna diva. Druga susjeda žena ađutanta austrougarskog generala.
Treća je bila kaktus, ali nije to ona priznala, rekla je ova druga.
I tako jednom, dugo sam se zagledao u špigl.
Prepoznao sam se da to nisam ja. I tada mi je sinulo.
Svi su bili netko drugi, samo sam ja u prošlom životu bio stvarno ja!
Kakvo strašno saznanje. Ipak, stoički sam ga podnio.
Sada je valjda svakome jasno zašto danas nisam ja!
utorak, travanj 1, 2008
Pozvalo me u goste!
Ja sam im vjerovao da me cijene kao čovjeka!
Otišao sam u dućan i kupijo sam vino.
U dućanu nije bilo cvijeća, pa sam morao do cvjećarne.
Okupao sam se i ispeglao košulju.
Stvarno sam mislijo da ću biti ugošćen.
U liftu sam se još jednom pogledao u špiglo.
Uobičajeno izdanje, pa malo bolje.
I onda sam pokucao. Nitko ne otvara.
Onda sam pozvonijo. Pa još jednom.
Netko se konačno pojavio pred vratima, ali mi nije otvorijo.
Pitao je : Ko jeee?
Ja sam rekao: Nisam ja!
Na to je lik iz stana nekome dobacio: Jebiga, nije on!
I čuo sam kad je zalupijo vrata od sobe.
I do doma više ništa nisam čuo.
nedjelja, ožujak 23, 2008
Ona me ostavila. Još jednom.
Napravila je to već dvaput.
A kažu da treći puta Bog pomaže.
Mislim da meni neće pomoći.
Ja sam je bio prevario.
Rekao sam joj da sam sin bogatog poduzetnika.
Skužila je da nisam kada mi je ponovno falilo za kavu.
Onda se naljutila.
I njena braća su se isto naljutila.
Poslala mi je poruku sms-om da se nađemo u botaničkom vrtu.
Na kraju poruke je bila pusa.
Mislio sam da mi je oprostila.
Kada sam došao oni njeni bratovi su iskočili iz mraka.
Ubili su Boga u meni.
Da sam se lažno predstavio.
Ja sam je pitao zar poljupcem da me izda.
Ona je rekla da joj se nisam slučajno ukazao pred očima.
I tako dani prolaze. Tri dana su prošla. Ovo je već četvrti.
Termin sam promašio.
Tko je uskrsnuo?
Nisam ja.
srijeda, ožujak 19, 2008
Pitala me tetka zašto glumim?
Ja sam joj rekao da ću prestati čim mi kupi bejzbol palicu.
Jer onda neću morati glumiti huligana.
Biti ću huligan.
Na to je tetka rekla da odijelo ne čini čovjeka.
Ja sam joj rekao da je u pravu.
Ali sam dodao da palica čini huligana.
Sestra je ušla u kuhinju i viknula na nas da šta pričamo o njenom dečku.
Bilo mi je neugodnjak jer je dečko stajao u hodniku.
Tetka je pitala zašto uvijek kad pričamo o huliganima sestra misli da pominjemo njega.
I još je pitala zna li ona uopće tko je taj huligan o kome pričamo.
Dečko je iz hodnika dobacio: nisam ja!
Presjeklo me.
Tip se fakat uklopio u familiju.
Nisam znao da je sestra u tako ozbiljnoj vezi.
petak, ožujak 14, 2008
Neznani netko mi ostavi komentar na prošlom postu:
"jednom sam te na chatu pozvao u goste..."
Pitam se na čiju je adresu trebala stići ova poruka?
Moja poruka nije. Niti sam chatao, niti me tko zvao.
Ni ja nisam nikoga zvao.
Kako li je onoj koju je poruka trebala sresti a nije?
Ili nedajbože onome.
Malo čudno da je neznani netko pogriješio i adresu i zaboravio se potpisati.
Ustvari puno mi je čudno.
Još mi je i žao ako netko čeka poruku i misli da će stići.
Neće. Evo je kod mene u komentarima na prošli post.
Slobodno je uzmite ako vam treba.
Potrudio sam se ja da eventualno nađem koga se poruka tiče.
Analiza je pokazala slijedeće:
Ko su dotični iz te poruke?
Onaj što je zvao u goste vjerojatno jest on. Logično.
Ali onaj koga su zvali, jebiga, taj nisam ja!
Baš nemam sreće!
petak, ožujak 7, 2008
Bio sam zaljubljen u jednu curu.
Ona je htjela da je poljubim.
Ja nisam znao da ona to hoće pa je nisam poljubio.
Da mi ne odvali šamar.
Bila je jednom prije rekla da hoće da napredujemo polako.
Ja sam išao polako ali sam se zaboravio i ubrzao.
Ona je zaostala.
Uplašila se da će ostati sama.
Počela je zvati upomoć.
Ja sam prvi priskočio, ali ona je već samu sebe izvukla.
Rekla mi je da sam divan i da sam barem 85% njen.
Onda se okrenula i otišla. Zanima me tko je vlasnik onih 15 %?
Nisam ja!
nedjelja, ožujak 2, 2008
Znam jednu malu kuću.
Ona se nalazi na kraju ulice, ne moje.
U njoj čini mi se nitko ne živi, barem ne stalno.
Ponekad prođem, osjetim miris kupusa, slatkog.
Pitam se otkuda to, je li zaista miris ili zamišljam.
Ne može biti iz druge neke kuće, predaleko je najbliža.
Nikada nisam vidio svjetlo, niti noću.
Jednom sam pomislio da pokucam kada je kupus zamirisao.
Predomislio sam se.
Učinilio mi se da me željno iščekuju.
Uplašilo me da bi možda netko iznutra zapitao: - "Tko je?"
Zar da ih razočaram kada im kažem da to nisam ja?
nedjelja, veljača 24, 2008
Na fotografiji dvoje mladih, dvoje lijepih ljudi.
Dvoje koji su uz to i različitih spolova.
U pozadini, mutno, neki park, nekako s proljeća.
Imaju lagane jakne. U svakom slučaju sunčano.
Njegova lijeva ruka prelazi preko njenog ramena.
Njegovi prsti dosižu njene grudi, utisak je da ih ovlaš dodiruju.
Njen je vrat istegnut udesno, snažno istegnut, prema njemu.
Kao i da se na prste popela ili barem istegnula listove.
On se blago nagnuo ka njoj i usne joj dodiruje svojima.
Jezivo potresna slika.
To na slici je baš ona, ali on...
To nisam ja!